Hardver

Sve o hardweru... I starom i novom...

nVidijina ponuda u ovom segmentu je vrlo zrela, u prevodu – prilično stara i poznata. Čine je dva tipa, GeForce 8500GT i 8600GT koji se mogu naći sa različitim tipom (DDR2 i GDDR3) i količinom memorije (256 MB i 512 MB), od čega zavise performanse i cena. Isto je sa Radeonima, s tim što ih je više. AMD je još uvek u tranziciji na novu generaciju HD 3000, pa se još uvek mogu naći stariji HD 2600Pro modeli. Ukupno devet kartica našlo se u ovoj kategoriji, po dva GeForce 8500GT, 8600GT i Radeona HD 3650, kao i čak tri Radeona HD 2600Pro. Zajedničko za sve ove kartice jeste to da ćete, vodeći se samo količinom memorije, sigurno pogrešiti. Po ko zna koji put se pokazuje da su za performanse presudni radni taktovi grafičkog procesora i memorije. Ukupni kapacitet memorijskih čipova dobro dođe u visokim rezolucijama, ali samo u poređenju sa modelom koji ima isti takt, a manje radne memorije. S druge strane, iako su kartice sa više jednako brze memorije nešto bolje, to je po pravilu nedovoljno da bi se koristila viša rezolucija. U svakom poređenju istih kartica sa 256 MB GDDR3 memorije i alternative sa 512 MB DDR2, prva opcija je bila brža. Razlike su toliko primetne da je svakako preporuka neki od modela sa 256 MB memorije. Memorija od 512 MB ima smisla samo na najboljim karticama i najzahtevnijim rezolucijama i modovima, a to nisu modeli iz ove klase. Za sredinu ponude, 256 MB memorije je dovoljno i optimalno.

Između AMD-a i nVidije razlike su prilično male, što je i očekivano. Najbolje su se pokazale kartice sa DDR3 memorijom, dok su po kriterijumu bang for buck optimalne one sa 256 MB memorije. Modeli sa 512 MB DDR3 su nešto brži, ali koštaju previše i ne nude dovoljno da opravdaju razliku u ceni. Ono što nismo očekivali jeste da su se najbolje pokazali „stariji” Radeoni HD 2600Pro. S obzirom na to da je dobio zamenu, AMD je spustio cenu ovim karticama, verovatno da bi ih se što pre otarasio i napravio mesta za Radeone HD 3650. Na spisku prednosti novijeg modela su DirectX 10.1, PCI-Express 2.0 i nešto manje zagrevanje, ali ako se posmatra upotrebljivost u narednom periodu, ništa od ovoga nije od značaja. Važnije je to što HD 2600Pro modeli postižu gotovo istovetne rezultate, ali po osetno nižoj ceni. Stoga je ovaj model zaslužio našu preporuku, naravno, u verziji sa 256 MB DDR3 memorije.

GeForce 8500GT je praktično identičan modelu 8400GS, ali ima 128-bitnu magistralu. Kako se 8400GS nije proslavio, ne čudi nas što ni 8500GT nije bolje prošao – iz svega osam stream procesora nije moguće izvući više.

Kompanija koja je prva predstavila Radeon HD 4850 u Srbiji je Sapphire, dok su se odmah za njim pojavili i Radeoni iz kompanija Gigabyte, MSI i PowerColor. S obzirom na to da je prošlo tek mesec dana od promocije ovih kartica, nije ni čudo što i ova tri modela u potpunosti prate referentni dizajn.

Usled toga, sve tri kartice se hardverski međusobno ne razlikuju. Svima je PCB crvene boje, koriste 512 MB GDDR3 memorije, GPU radi na 625 MHz, dok memorijski čipovi rade na 1000 MHz, što je efektivno 2000 MHz, s obzirom na to da GDDR3 efektivno duplira radni takt. U sva tri slučaja tu je već poznati sigle slot kuler, koji ne zauzima mesto iznad susednog slota, ali dozvoljava nešto topliji, mada 100 odsto bezbedan, rad RV770 čipa.

Podsetićemo i da svi Radeoni HD 4850 standardno dolaze sa dva DVI konektora sa HDCP podrškom i jednim video izlazom.

Pakovanje i dodatni softver je ono što po čemu se ovi modeli donekle razlikuju, pored nalepnice na kuleru, bez koje bi bilo nemoguće reći koja je koja kartica.

MSI nudi nekoliko softverskih alata, od kojih je vredan pomena samo StarOSD, alat koji omogućava praćenje statusa grafičke kartice bez potrebe za izlaskom iz igre, kao i „on-the-fly” overklokovanje. U pakovanju se, pored samih grafičkih kartica, našlo mesta i za uputstva, CD sa drajverima, DVI adapter + VGA Out kabl i CrossFire mostić. Tu je i puna verzija Tom Clancy’s Rainbow Six Vegas 2 igre.

PowerColor ne nudi igru, ali daje CyberLinkov DVD Suite te aplikaciju iClone2, što će zajedno omogućiti jednostavno gledanje DVD filmova, ali i kreiranje i arhiviranje „kućnih videa”, uz osnovne mogućnosti montaže i postprodukcije. Od „dongle-ova” tu su CrossFire most, te HDMI, dva DVI, jedan RCA adapter, te kablić koji omogućava trokomponentni progressive izlaz. Sve u svemu, osnovni paket kakav smo navikli da dobijemo od ovog proizvođača.

Paket dodatne opreme uz Gigabyteovu GV-R485-512H-B malo je siromašniji. Nudi sve iste kablove, adaptere i CrossFire mostić, ali se na disku mogu naći samo sitne alatke i drajver. Opet, dovoljno.

Sva tri kartice na testu nude identične performance, što ne čudi s obzirom na to da su u pitanju tri hardverski istovetne grafičke kartice. Razlike u pakovanju nemaju neku težinu, MSI je u prednosti samo kod korisnika koji vole Rainbow Six serijal igara, ali takvih nije mnogo.




Sve u svemu, ako nišanite jedan Radeon HD 4850, praktično je svejedno da li ćete nabaviti MSI, Gigabyte ili PowerColor. Nismo bili u mogućnosti da proverimo trajanje garancije, ali neka to, pored cene, bude jedini faktor koji treba da odluči koji Radeon HD 4850 treba kupiti. Važno je da je nemoguće pogrešiti, ove kartice su i dalje najbolja kupovina u višoj srednjoj klasi.